U haosu pakovanja
... evo 23:00h...
Na nogama sam od jutros rano. U 9:00 polako shvatam da sutra uveče
putujem, počinje da me hvata frka od pakovanja, spremanja, klasiranja.
Već se sama sebi smejem u brk, jer znam da ću 100% nešto zaboraviti.
200 puta su mi pametniji od mene savetovali, napravi spisak, a ja, ja
uporno to ne činim. Nego sve impulsivno trpam u torbu. Pre dva meseca
suprug je kupio karavan Fiat Mareu, kaže često u šali: maco ja to zbog
tebe, jer ti na put nosiš pola stana. Nama kada odemo, lopovi nemaju
šta da ukradu. Sve ponesem, i često sama sebi ličim na ciganku,
putujuću čergu...
Za početak ne smem Beki ni da kažem, da ja naprosto NE ZNAM, gd mi
je torba 1mx50cmx50cm o koju smo se do juče saplitali po kući......
Verujte nemam stan od 100 kvadrata, imam čitava tri ormara.
Nema veze, mama Gaga je sve uredno nadoknadila, sa pregršt manjih.
1 po jedna, i stigoh do famoznog broja 4... a pored te 4, znam, biće
još kesa i kesa, pa frotira za decu, jer tobž, noću je preko Zlatibora
"ladno", a i u Igalu, noću, dobro će doći. A za Bekicu, usput kafica, pa domaći slastan sendvič, pa malo čokoladica,
pa prava limunada i naravno, OBAVEZNO Plazma. Razlog više da ponesem
onaj frižider koji se napaja sa upaljača. A Dića. O naravno, moje i
njene hemikalije, pa moje i njene četke... losioni, koje lenja koristim
samo na letovanju, svake godine lažući sebe da ću nastaviti i u
Beogradu. Samo na moru, na plus 40, mentol redovno maže lice, uvek
skine šminku, ima sredjene nokte, priznajem, pete već odradi plaža i
moje brljkanje nogama po plićaku dok nadgledam decu...
Vi mladji, ovo ne čitajte, jer ćete me odmah zamisliti kao babetinu od 6000 godina, a dok dlanom o dlan, godine prodju.
Kupila sam ćeri kožne cipele danas u Delta City'u na sniženju,
naravno ona insistira da ih aka na Crnogorskoj obali, a ja je pola dana
barim, da u novim cipelama započne školsku godinu, a da kao sav
normalan svet stare iznosa na moru... dete me gleda kao palu s Marsa, i
kaže... a neee, ovakve sada nose Rebelde, i tu se moja i njena
konverzacija završava, ona pobedjuje... ja pakujem 28 cipele u 36
torbu...
Moja mama, kao za baksuz, baš danas se razbolela, ima temperaturu...
Inače mama živi dva sprata iznad mene. Tražeći sredstvo za zaštitu
od sunca, otvaram frižider, a iz njega me zapahne miris lubenice,
dinje, i celera... Deca su razbila jaje, ono se cedilo zajedno sa
lubenicom po fiokama za voće... pfuuuuj. Razmišljam, kada da ga oribam,
večaras ili sutra...Sramota je ostaviti bolesnoj mami da ti još i
frižider riba, jer znajući nju, kada se vratim, kuća ima da blista.
Mama će je uglancati tako, kako ja sigurno ne bih skoro imala volje.
Hvatam sebe kako mi se ne ide preterano. Nemam onu neutaživu želju
kao ranije da bućnem u plavetnilo. Valjda to ide sa godinama.
Nedostajaće mi kafenisanje sa prijateljima, i ovaj divan forum www.sve-o-psima.com , ali ima
i to svojih prednosti, uželeću se ovoga, što mi ponekad kao
svakodnevica dosadi...
Odoh da dovršim pakovanje, ...a Vama srećan ostanak. Lako je Vama, ne morate da se pakujete.
Vaša Draganica
